Свако има своју истину. Аристотел је рекао да се истина најлакше брани, али се плаћа највећом ценом.
Уредник „Нових апатинских новина“ користи сва саопштења на друштвеним мрежама како би исказала свој критички став.
Није добро Уредниче да се служите неистинама. Миодраг Бакић био је председник скупштине општине у врмену од 2004-2008. године и од 2008-2012. године. Сва ова скупштинска заседања Радио Апатин је преносио. После избора 2012. године формирана је широка коалиција у општии Апатин и то: СПС-СРС-СВМ-ДС. Ван ове коалиције остала су само два одборника СНСа, и њима је било понуђено да уђу у коалицију. Њихов услов да уђу у коалицију био је да све ове странке елиминишемо и да ми са 13 одборника и они са 2 одборника формирамо власт. Председник скупштине био је представник ДС. Поменута коалиција је одлучила да више не буде јавних преноса, али је дозвољено свим медијима наше општине и шире да присуствују седницама и подносе своје извештаје.
Закон о приватизацији медија приморао је општину да иста приватизују. Услов неше општине је био да нико од запослених у Гласу комуне и Радио Апатину не може да добије отказ. Свима је омогућено да наставе даље да раде исти посао код другог послодавца. Они који то нису прихватили добили су одговарајуће отпремнине. Напомињемо да је у то време огроман број радника у уништеним предузећима остао без посла, а да им нико није исплатио отпремнину и повезао радни стаж. Наша општина је омогућила да се за преко 3000 радника повеже радни стаж и добију одговарајућу пензију.
Фреквенцију нових радија није одређивала општина већ Република Србија. У новоформираним гласилима сваки грађанин, свака организација и друге институције биле су заступљене кроз информисање истих.
Од 2000-2004. године новинари Гласа комуне направили су маскр са бившим руководиоцима СПСа. О мени је Шперо у Гласу комуне написала да сам највећи лопов, да сам покрао радијаторе из школе и сл. Није ми било омогућено да дам било какав пристојан демант. Наравно моје колеге из школе су на овај натпис реаговале чланком где су демантовали изнесене тврдње. Текст је стављен у Гласу комуне, али на месту где је резервисано за читуље, али су притом заборавили да грађани приликом прелиставања новина почињу од позади јер су тамо могли да виде ко је од суграђана преминуо и када је коме помен, па је већина и прочитала овај текст.
Физички сам нападнут у канцеларији директора школе од стране члана Извршног већа општине јер сам тражио да ми се решење о мом разрешењу директора службено уручи. Лице које ме је напало кажњено је прекршајно и кривично, Врховни суд Србије поништио је сва решења око мог разрешења, а да се нико у Гласу комуне није сетио да о томе обавести јавност.
Тада сте подржавали нову власт која се за 4 године није удостојила да обележи Дан општине, Дан државности Р. Србије, Дан просветних радника, Светосавске академије, обележавање 4. и 7. Јула и Нових Година.
Ви сте прикупљене потписе грађана за одржавање структура старих медија поистоветили са прикупљеним потписима за трајно обележавање заслужних грађана. О приватизацији медија ми смо вас једном већ обавестили и ми нисмо могли ништа да урадимо, а ни сами грађани. Да ли су Вама важнији ти потписи и да ли се то може упоређивати са потписима грађана да се трајно обележи име погинулог поручника у Словенији и младог војника на Кошарама.
Ми нисмо тражили од општине да повољно реши захтев грађана да се трајно обележи лик и дело др Живорада Смољанића, већ да нам дају било какав одговор и да на то имају право потписани грађани.
Социјалисти никада нису били опозиција своме народу. Подржавали смо власт Војислава Коштунице, Бориса Тадића и сада власт Српске напредне странке. Бранили смо увек идеју социјалне правде и колико нам је дозвољено толико смо покушавали да наметнемо наш програм. Гласали смо за одлуку о смањењу плата и пензија мимо наших програмских опредељења, само због ширег интереса наше државе. Србија нам је увек била на првом месту и будућност наших грађана.
Да ли смо озбиљна опозиција у општинском парламенту то ће време да суди, а не Ви Уредниче. Морали смо да истрпимо сва понижења наше партије на локалном нивоу и онда када су поједини одборници били киднаповани или уцењени, или се са њима и њиховим мандатима трговало. Гласали смо за сва решења која су била у интересу наших грађана и наше општине иако је прогон наших чланова настављен.
Ми никога не мрзимо, Хришћански им све праштамо и не желимо да им се светимо, неко други је за то одговоран, сам Бог зна.
Комунисти су заједно са народом увели самодопринос давне 1967. године, а социјалисти су наставили са даљим спровођењем све до данас. Зато данас сваки грађанин наше општине има пешачку стазу испред своје куће, тврди пут (цесту), водовод, атмосферску и фекалну канализацију, плин и кабловску телевизију. Ово је препознао и наш председник Р. Србије Александар Вучић када је посетио нашу општину и јавно је то похвалио.
Код последњег увођења самодоприноса обишли смо сваку кућу, разговарали смо са људима о настављању самодоприноса и намерама шта све у наредном периоду желимо да урадимо, да се започне изградња луке у Апатину, уреди простор у Слободној зони и да се депонија Напретка пресели на нову локацију, да ћемо зауставити крузере у наш град, да ћемо завршити Велнес програм у Бањи Јунаковић, омогућити нашој Марини да прошири свој програм и понудити зимовнике за многа пловила из западне Европе, да ћемо изградити заобилазницу око Апатина од Апоса до Елбе и на тај начин изместимо камионски саобраћај из главних улица, да ћемо Пригревицу, Сонту и Свилојево повезати на централни канализациони вод, и др. И ако је економска ситуација наших грађана лоша самодопринос је прошао. Дошло је до промене власти и наши грађани су остали без свега горе обећаног и схватили су да од свега тога нема ништа, па је зато огроман број пензионера, Јасминка, престао да плаћа самодопринос.
До нових избора за Савет Месене заједнице о трошењу средстава Месног самодоприноса одлучивали су Савети Месних зајденица и они су располагали са средствима Месног самодоприноса. Сада о тим средсвима одлучује искључиво скупштине општине Апатин уз прећутну сагласност новоформираних Месних заједница где су сви чланови искључиво чланови СНС.
Ако неко не види шуму од дрвећа онда ми за то нисмо криви, јер су наши грађани увек имали увида у све како се троше ова средства. До пре 4 године наша општина се налазима међу 5 општина у Србији по великим инфраструктурним улагањима. Данас се налазимо међу 5 последњих општина у Србији по истом критеријуму.
Чињеница је да смо и ми ишли на митинге. У те аутобусе су улазили комунисти и социјалисти, и никоме није прећено да мора да иде јер ће да изгуби посао. Ишли смо да бранимо Србију и да покушамо да зауставимо белосветске хоштаплере и капиталистичке глобалисте да нам униште државу и зато нас не можете упоредити са онима који данас иду на митинге за сендвиче, киселу воду, дневницу или су једносатавно уцењени због радног места да морају бити путник у аутобусу.
Давали смо преко 360 стипендија и сваком свршеном студенту смо омогућавали годину дана волонтерског рада и нико од њих није био уцењен да морају бити чланови СПС.
Пред сваке изборе организовали смо округле столове за све странке. На последњим изборима СНС се није одазвала да присуствује овим трибинама јер су већ годину дана раније имали своју телевизију 025Инфо. Нико није знао чија је то телевизија, које плаћа и сл.
Заборавила си Јасминка да су годину дана пре избора по целој општини висили плакати са сликама др Смиљанића, Бакића, Орлића и Цветићанина као да смо последњи лопови и криминалци. Питам те Уредниче, какве би ми сада требали да направимо плакате са ликовима Шкрбића, Кораћке, Петровићке и Милојевића!? Наравно да то нама не пада на памет да чинимо. И жалосно је што нашу општину не воде наши руководиоци суграђани, него повереници СНС из других градова и места, који су вероватно први пут дошли у Апатин када су добили задатак да управљају нашим градом.
Све ово нисам написао да бих некога вређао, да бих некога прозивао јер ми се сви јако добро познајемо. У овом граду живим и радим пуних 50 година и за 40 година рада у просвети радио сам са младим људима и то су сада одрасли људи и огромна већина зна ко сам ја. 20 година сам био заменик нашем председнику др Живораду Смиљанићу у скупштини општине, председник СО и потпредседник. У спорту сам радио више од 20 година и поносан сам на спортски музеј који смо сви заједно направили, и на сва Културно-уметничка друштва која и данас раде, а ми смо их заједно формирали.
Жеља ми је да се коначно српски народ почне трезнити и да почнемо да љубимо једни друге као сами себе јер је то велика Хришћанска врлина.
Председник одборничке групе СПС
Миодраг Бакић
