ДАН ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ

Светски дан просветних радника обележава се 5. Октобра широм света.

Дан просветних радника Р. Србије обележава се 8. Новембра, за који се верује да је дан рођења Вука Караџића иначе великог реформатора српског језика и творац азбуке и крилатице „Пиши као што говориш, читај као што је написано“.

Још стари атињани су говорили, ако у Атини не буде обућара атињани ће ићи боси, а ако не буде било учитеља неће бити ни Атине“.

Ово би требало да буде велики празник за цело наше образовање. Све до краја 20. Века веровало се да је наш систем образовања, заједно са руским системом образовања најбољи на свету. Данас причамо о дуалном систему образовања као да је то нека новост. Заборавили смо да је дуални систем образовања код нас важио све до 5-октобарских догађаја 2000. године.

После 5. Октобра наше образовање доживело је тотални колапс. Смењен је велики број искусних и савесних директора, а на њихова места постављени су „подобни“ људи који углавном нису имали подршку колектива. У овом периоду отворен је велики број приватних факултета и дана симамо поплаву диплома иза којих најчешће не стоји знање. Уведене су велике школарине за студенте. Велики број просветних радника отишао је у пензију са пензијом мањом од 30.000 динара. Наше школе су остале без ђака, све је више просветних радника који остају без посла и били проглашени технолошким вишком.

У нашим средњим и основним школама ради велики број нестручних наставника, посебно недостаје велики број математичара, хемичара, физичара и професора енглеског језика.

Општа клима у друштву одразила се и на васпитно образовни рад. У основним школама готово да свако оделење има асистента које ради са децом са посебним потребама. Вршњачко насиље доминира готово у свим школама, а за то се најчешће оптужују директори и наставници.

У апатинској општини у последњих 15 година када је Социјалистичка партија водила у то време нашу општину у сваком насељеном месту изграђени су прелепи школски објекти са новим спортским халама и школским теренима. Ова власт не постиже да ове објекте окречи нити да их одржава.

У последњих 12 година финансирали смо сваке године око 360 студената, са посебном пажњом за стипендирање дефицитарних занимања. Садашња власт финансира студенте искључиво који имају висок просек на студијама или су имали одличан успех у средњим школама. Тако да се сада финансира око 100 студената. Нису наставили традицију која постоји у овој општини јер нису били сигурни да ће ови стипендисти да гласају за њих.

За Дан просветних радника општина је организовала свечану академију у Дому културе у Апатину за све запослене и пензионисане раднике у просвети. Сви ови програми били су на академском нивоу. Просветари су то заслужили, јер они свакодневно припремају приредбе за родитеље, Месне заједнице и друга удружења.

У последњих 4 године ова власт импровизује обележавање овог датума тако да у готово празној сали Дома културе поделе „Новембарске“ награде са скромним програмом. Некада су сви учесници ове свечаности наставили заједничко дружење у Бањи Јунаковић.

Поводом овог празника председник општине др Живорад Смиљанић уприличио је пријем за све ученике основних и средњих школа који су током године освајали прва, друга и трећа места на свим нивоима такмичења и уз пригодан програм уручио им је књиге, дипломе и спортску опрему.

Свим студентима који су завршили више и високе школе омогућено је волонтирање годину дана. У то време волонтирало је годишње око 100 свршених студената.

Данас код ове власти се ни не зна шта су то волонтери јер им тако запошљавање не доноси неки већи успех код бирачког тела. На захтев одборничке групе СПС да нам се доставе спискови асистената и волонтера, никада нисмо добили одговор. Готово сви директори у школама су посмењивани по ДОСовским принципима. За директоре су поставили своје „подобне“ људе, па чак и рођаке.

Некада је 98% ученика ромске националности завршавало основну школу, а средњу 38%. Данас је тај проценат драстично мањен, а та деца нередовно похађају школу иако је за ту децу организован продужени боравак.

У последњих 20 година променили смо 3 министра просвете. Сви министри су имали академске титуле, сте министра Старчевића који се у последње 4 године није удостојио да јавно преко медија честита просветним радницима њихов дан.

За све исконске просветне раднике важи мото „Да се 10 пута родим поново бих био учитељ“.

Свим просветним радницима, као и пензионерима, честитамо њихов дан и желимо им пуно среће и здравља и успеха у њиховом хуманом раду.  

 

Дан победе над фашизмом у општини Апатин

24. новембар је дан када се у општини Апатин обележава Дан победе над фашизмом.

И ове године традиционално делегација Општинског одбора Социјалистичке партије Србије положила је венце на спомен обележја палим борцима за слободу српског народа у Апатину и Пригревици, као и на гробна места палих бораца.

Делегацију ОО СПС Апатин предводили су Бојан Томашевић, председник младих социјалиста и потпредседник ОО СПС Апатин, и Саша Лукић, потпредседник ОО СПС Апатин.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Обележено 29 година постојања ОО СПС Апатин

23.10.2019. године у просторијама ОО СПС Апатин уприличена је свечана седница поводом 29. година од оснивања Општинског Одбора Социјалистичке партије Србије у  Апатину. Апатински социјалисти су том приликом у препуној сали угостили многе уважене госте,  испред Покрајинског одбора СПС у Војводини присуствовали су: Бранко Ћурчић и Александра Ђанковић; чланови окружног одбора: Јелена Лопушина, Милан Анђелић и Ђурађ Милановић; делегација НСП на челу са Марком Теслићем и Перицом Попићем, а присутни су били и оснивачи који су 10.10.1990. године основали ОО СПС Апатин на челу са Ђуром Дражићем.

Седницу је отворио и све присутне поздравио вд председника ОО СПС Апатин Милош Ђерић, а реферат о оснивању, постојању и деловању Социјалистичке партије Србије у Апатину од 1990-2019. године прочитао је секретар Извршног Одбора ОО СПС Апатин Миодраг Бакић, који у целости можете прочитати у прилогу.

Све присутне испред ПО СПС у Војводини поздравио је потпредседник Бранко Ћурчић. Он је пренео поздраве председника ПО СПС у Војводини Душана Бајатовића, и предочио шта нас све чека од активности у наредном периоду када је у питању кампања за предстојеће изборе 2020. године.

Из свега виђеног и свега што се могло чути јасно је да нас чека напорна и тешка кампања за престојеће изборе, али закључак је и да Социјалистичка партија Србије у Апатину има велике шансе и могућности да победи и поново поведемо нашу општину путем напретка и просперитета, да се вратимо тамо где смо заустављени 2016. године и нашим суграђанима вратимо веру у боље дане.

реферат

Другарице и другови, поштовани гости,

У предвечерје обележавања Дана ослобођења наше општине, 75 година слободе, обележавамо 29 година од формирања Социјалистичке партије Србије у Апатину.

Социјалистичка партија Србије формирана је 17.јула 1990. Године у тадашњој СФР Југославији, тачније у Р. Србији, уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. За председника партије на првом конгресу, изабран је Слободан Милошевић.

Децембра 1990. Године на изборима за скупштину Србије СПС је победила са 194 посланичка мандата.

У октобру месецу 1990. Године у Апатину формирана је Социјалистичка партија Србије. Огроман број бивших чланова комуниста учлањује се у СПС.

Први председник социјалиста у апатинској општини био је Дражић Ђуро, а општински одбор чинили су: Ленка Бојић, Јово Бокан, Мирко Бркић, Небојша Вејин, Ђуро Грубјешић, Зоран Делић, Милан Допуђа, Милка Држајић, Зоран Ђорђевић, Милан Јајић, Милоје Јеротијевић, Милан Кнежевић, Душан Крећа, Никола Кртинић, Јован Лакатош,Чедомир Љубичић,Петар Мајсторовић, Зоран Матић, Мирослава Миличевић, Дмитар Момчиловић, Бранко Никшић, Душан Новковић, Смиља Павлица, Миодраг Павловић, Александар Петковски, Адам Петровић, Рајко Поледица, Дренка Радаковић, Мира Радаковић, Душан Репац, Зоран Савић, Зоран Ћулум, Јосип Швагер и Милош Шеварац.

На локалним изборима 1992. Године победила је Социјалистичка партија Србије. За председника био је изабран Таталовић Никола, за заменика Вејин Небојша и за председника Извршног већа Шеварац Милош. У исто време одржани су избори за покрајинску скупштину. У Апатину је победио др Живорад Смиљанић на већинској листи. Тада су у покрајини по пропорционалном систему СПС је освојила 60 одборничких места и фалио је један посланик да би СПС формирала власт. Тај 61 одборник био др Живорад Смиљанић. Тада је именован за секретара за здравство АП Војводине, што је помогло општини Апатин да се започне друга фаза изградње Бање Јунаковић.

На изборима 1996. Године СПС је поново освојила власт, а за председника скупштине општине изабран је др Живорад Смиљанић, а за потпредседника Бакић Миодраг. Наш председник је у исто време изабран за председника социјалиста Апатин и  Војводине и председник скупштине АП Војводине.

Период од 1990-2000. Године био је изузетно сложен и тежак за нашу опоштину. Распад наше Југославије и ратови на овим просторима свакодневно су усложавали и онако тешку ситуацију. Велики број наших грађана учествовало је у овим ратовима, а мађу њима је био и велики број добровољаца и погинуло је 23 борца. Средином 1995. Године наша општина примила је око 15000 избеглица из Лике, Баније и Кордуна. Тај испит хуманости положили су наши грађани, готово да није било куће која није примила неког од избеглица. Све радне организације, школе и Црвени крст дали су велики допринос да се ова ситуација превазиђе.

У тако отежаним условима усвојили смо нови самодопринос, започели смо реконструкцију градског водовода са повећањем капацитета истог да се могу прикључити на овај водовод и села Пригревица и Свилојево, настављена је изградња друге фазе Бање Јунаковић, а извршена је и реконструкција Дома културе у Апатину, иначе то је био први нови објекат који су изградили наши грађани у новој Југославији.

Иако је наш председник др Живорад Смиљанић због својих покрајинских обавеза био често одсутан у Апатину се радило. Извршене су реконструкције грејања у средњим и основним школама, започета је изградња православних храмова у Апатину и Сонти. На иницијативу нашег председника започета је изградња најсавременијег породилишта на Балкану у Н. Саду. На локалним изборима 2000. Године изгубили смо власт од тадашњег ДОСа само за два одборничка места.

Тадашњи ДОС је после 5.октобарских догађаја преузео власт у Србији и Покрајини. Ови догађаји оставили су дубоки траг на рад наше партије. Велики број људи је смењен са функција, многи су добили отказе, а против великог броја људи су покренуте кривичне пријаве. У то време у покрајинском одбору СПС остали Душан Бајатовић и др Живорад Смиљанић. У разговору са Слободаном Милошевићем наш председник је предложио да функцију председника СПС у Војводини преузме Душан Бајатовић. Наш председник се вратио у Апатин и наставио свој лекарски позив. Душан Бајатовић и др Живорад Смиљанић сарађивали су и даље све до краја његове смрти.

Период од 2000-2004. Годите памтићемо по пљачкашкој приватизацији наших предузећа и уништавању комплетне инфраструктуре и друштвене надградње. У СО Апатин имали смо 19 од 41 одборника који су водили жестоку расправу са одборницима ДОСа. На локалним изборима 2004. Године наша партија је освојила довољан број одборника да са СРС формира власт. Тада је за председника општине изабран др Живорад Смиљанић, за његовог заменика Шкрбић Милан, за председника скупштине изабран је Бакић Миодраг, а за заменика Цветићанин Мирко. У исто време су др Живорад Смиљанић и Милан Шкрбић били изабрани за посланике у скупштини Р. Србије.

ДОСовска власт за 4 године није урадила ништа, а у то време изгубили смо одмаралиште на Бледу које је тадашња власт продала за 78.000 марака, престали су са обележавањем Дана општине као и других значајних датума из наше историје.

Све смо то обновили и почели из почетка. Након формирања власти пустили смо пијаћу воду из апатинског водовода према Пригревици, јер то ДОС није хтео да уради пошто су у Пригревици Месну заједницу држали Радикали. Наставили смо даље са модернизацијом фабрике воде и данас наши грађани пију најквалитетнију воду на Балкану, уз помоћ министра Веље Илића из републичке дирекције за изградњу обезбедили смо 2,5 милиона еура за уређење бесцаринске зоне. Више од три четвртине засуто је песком из Дунава, изграђени су приступни путеви, доведена струја и гас. У том периоду изграђена је нова фабрика Флеш, завршена је замена азбестних цеви на водоводу, завршена је атмосферка и фекална канализација у Апатину, а прирпемили смо пројектну документацију за спајање Пригревице, Сонте и Свилојева на система канализације у Апатину, извшене су све припреме за изградњу луке у Апатину, а ова власт дефинитивно је зауставила изградњу ове луке, изграђен је пристан за бродове, који је у време ове власти пре 3 године оштећен због нестручног надзора. Изграђена је најсавременија марина на Дунаву и једина је у Србији која носи обележје 3 сидра, изграђена је тврдо обала Дунава од Шумске управе до Напретка, изгарђене су две спортске хале у Пригревици и Сонти, уведен је плин у свим насељеним местима, уређена је главна улица у Апатину и Трг Николе Тесле, уведена је кабловска телевизија, завршена је изградња православних цркава у Апатину и Сонти, стипендирали смо преко 360 студената, а дипломираним студентима омогућили само волонтирање ради лакшег запослења, а омогућили смо повезивање радног стажа за бивше запослене у радним организацијама наше општине тако да је преко 3500 људи остварило пензије, уређено је ромско насеље и као такво проглашено је у декади Рома за најуређеније ромско насеље у Европи и изграђена је нова пијаца у Апатину у виду тржног центра.

Приликом обиласка општина у западно бачком округу председник Р. Србије Александар Вучић је изјавио да је само претходна власт у Апатину добро радила и да је решила углавном све инфраструктурне проблеме.

На изборима 2016. Године победила је наша коалиција (СПС 12 одборника, СРС 3, ДС 2 и СВМ 1) и требало је да наставимо да водимо нашу  општину. Даље догађаје у постизборним активностима нећемо коментарисати на данашњој свечаности.

У децембру прошле године изгубили смо нашег председника који је водио нашу партију и општину више од 20 година. То је ненадокнадив губитак за нашу партију и општину и тешко да ће неко моћи да га замени и  настави тамо где га је смрт његова зауставила.

Грађани, друштвене организације и Социјалистичка партија наше општине су покренуле акцију за трајно обележавање лика и дела др Живорада Смињанића. Прикупили смо преко 2000 потписа грађана, а и данас људи долазе и својим потписом подржавају ову акцију. Пре 7 месеци поднели смо ваљану документацију општини Апатин и предлог како треба обележити лик и дело др Живорада Смиљанића. До данас нисмо добили никакав одговор што је у супротности са свим важећим законима о комуникацији са грађанима.

Но, и поред свега наши одборници у СО Апатин деловали су конструктивно, гласали су за све одлуке које су доприносиле бољем животу наших грађана. Понашали смо се онако како је рекао наш председник партије Ивица Дачић. Ми никада нисмо били опозиција свом народу и држави, подржавали смо власт Војислава Коштунице и Бориса Тадића. Ушли смо у коалицију са СНС на републичком и покрајинском нивоу и гласали смо за смањење плата и пензија и ако се то коси са нашим програмом, само зато да Србија крене напред пут економског развоја.

На последњем конгресу наше партије у децембру месецу прошле године Александар Вучић је поздрављајући делегате конгреса изјавио да СПС заједно са      СНС чини широку коалицију за реалитацију свих националних проблема, а у исто време је нагласио да није задовољан са радом многих одбора СНС на локалном нивоу. На истом конгресу господин Пастор је поздрављајући делегате конгреса истакао да односи између мађарског и српског народа као и држава Мађарске и Србије никад нису били бољи у последењих 300 година захваљујући пре свега др Живораду Смиљанићи, Душану Бајатовићи и Ивици Дачићу. Господин Пастор је приликом постављања споменика мађарском краљу Стефану у Апатину поводом обележавања 1000 година Апатина изјавио да он овако нешто не би могао да уради ни у Суботици. Међунационални односи у општини Апатин увек су били на највишем нивоу.

После немилих догађаја који су се догодили приликом формирања нове власти наша партија је наставила са радом. Наш председник др Живорад Смиљанић дао је задатак свим месним одборима да се обиђу сви чланови наше партије, да се са њима поразговара и поново уреди списак свих чланова наше партије. У овом периоду један број чланова је умро (око 20%), велики број наших млађих чланова је напустио нашу земљу због посла, а на људе запослене у јавним предузећима извршен је притисак да напусте нашу странку и пређу код СНС.   

Наша партија сада у општини броји 2058 чланова и преко 3000 симпатизера.

Готово 3 деценије наша партија ради у Апатину и на сваком кораку и сваком насељеном месту оставила је дубоки траг.

Губитак нашег председника др Живорада Смиљанића је ненадокнадив губитак, још дуго ће проћи времена да се у нашој средини појави такав човек, неимар, стваралац, изнад свега човек који је сваком желео да помогне. Његово дело нас стално мобилише и инспирише да наставимо даље, а обележавајући овај јубилеј крећемо у предизборну активност за изборе који ће бири у марту 2020. Године.

Морамо да наставимо даље тамо где је Апатин заустављен 2016. Године.

Наставићемо са изградњом Велнес програма у Бањи Јунаковић, уредићемо простор бесцаринске зоне, створити услове за премештање радне организације Напредан на нову локацију иза шумске управе, изградићемо заобилазницу око Апатина од Апоса до Елбе и на тај начин ћемо изместити саобраћај за тешке камионе из нашег града, наставићемо изградњу канализационе мреже и спајање исте са насељеним местима Пригревицом и Сонтом, обновити пристан за бродове, осмислити туристички програм у смислу заустављања крузера у Апатину и у марини, покренути даљу активност за изградњу луке, завршити робно транспортни терминал и даље уређење тврдо обале од Златне круне до марине, извршити рационализацију у области образовања, осавременити Спортски савез и отворити широм врата једином спортском музеју у Србији за наше грађане и шире.

На крају овог реферата желим да поздравим све учеснике ове свечаности, а посебно оне који су пре 30 година добили прве чланске карте Социјалистичке партије Србије са потписом Слободана Милошевића.

Живела Социјалистичка партија Србије, живела Република Србија.

СРБИМА НИСУ ПОТРЕБНИ НЕПРИЈАТЕЉИ , ДОВОЉНИ СУ САМИ СЕБИ, СРБИН НЕ МОЖЕ ДА ОПРОСТИ НИЧИЈИ УСПЕХ – „РАЈС“

Свако има своју истину. Аристотел је рекао да се истина најлакше брани, али се плаћа највећом ценом.

Уредник „Нових апатинских новина“ користи сва саопштења на друштвеним мрежама како би исказала свој критички став.

Није добро Уредниче да се служите неистинама. Миодраг Бакић био је председник скупштине општине у врмену од 2004-2008. године и од 2008-2012. године. Сва ова скупштинска заседања Радио Апатин је преносио. После избора 2012. године формирана је широка коалиција у општии Апатин и то: СПС-СРС-СВМ-ДС. Ван ове коалиције остала су само два одборника СНСа, и њима је било понуђено да уђу у коалицију. Њихов услов да уђу у коалицију био је да све ове странке елиминишемо и да ми са 13 одборника и они са 2 одборника формирамо власт. Председник скупштине био је представник ДС. Поменута коалиција је одлучила да више не буде јавних преноса, али је дозвољено свим медијима наше општине и шире да присуствују седницама и подносе своје извештаје.

Закон о приватизацији медија приморао је општину да иста приватизују. Услов неше општине је био да нико од запослених у Гласу комуне и Радио Апатину не може да добије отказ. Свима је омогућено да наставе даље да раде исти посао код другог послодавца. Они који то нису прихватили добили су одговарајуће отпремнине. Напомињемо да је у то време огроман број радника у уништеним предузећима остао без посла, а да им нико није исплатио отпремнину и повезао радни стаж. Наша општина је омогућила да се за преко 3000 радника повеже радни стаж и добију одговарајућу пензију.

Фреквенцију нових радија није одређивала општина већ Република Србија. У новоформираним гласилима сваки грађанин, свака организација и друге институције биле су заступљене кроз информисање истих.

Од 2000-2004. године новинари Гласа комуне направили су маскр са бившим руководиоцима СПСа. О мени је Шперо у Гласу комуне написала да сам највећи лопов, да сам покрао радијаторе из школе и сл. Није ми било омогућено да дам било какав пристојан демант. Наравно моје колеге из школе су на овај натпис реаговале чланком где су демантовали изнесене тврдње. Текст је стављен у Гласу комуне, али на месту где је резервисано за читуље, али су притом заборавили да грађани приликом прелиставања новина почињу од позади јер су тамо могли да виде ко је од суграђана преминуо и када је коме помен, па је већина и прочитала овај текст.

Физички сам нападнут у канцеларији директора школе од стране члана Извршног већа општине јер сам тражио да ми се решење о мом разрешењу директора службено уручи. Лице које ме је напало кажњено је прекршајно и кривично, Врховни суд Србије поништио је сва решења око мог разрешења, а да се нико у Гласу комуне није сетио да о томе обавести јавност.

Тада сте подржавали нову власт која се за 4 године није удостојила да обележи Дан општине, Дан државности Р. Србије, Дан просветних радника, Светосавске академије, обележавање 4. и 7. Јула и Нових Година.

Ви сте прикупљене потписе грађана за одржавање структура старих медија поистоветили са прикупљеним потписима за трајно обележавање заслужних грађана. О приватизацији медија ми смо вас једном већ обавестили и ми нисмо могли ништа да урадимо, а ни сами грађани. Да ли су Вама важнији ти потписи и да ли се то може упоређивати са потписима грађана да се трајно обележи име погинулог поручника у Словенији и младог војника на Кошарама.

Ми нисмо тражили од општине да повољно реши захтев грађана да се трајно обележи лик и дело др Живорада Смољанића, већ да нам дају било какав одговор и да на то имају право потписани грађани.  

Социјалисти никада нису били опозиција своме народу. Подржавали смо власт Војислава Коштунице, Бориса Тадића и сада власт Српске напредне странке. Бранили смо увек идеју социјалне правде и колико нам је дозвољено толико смо покушавали да наметнемо наш програм. Гласали смо за одлуку о смањењу плата и пензија мимо наших програмских опредељења, само због ширег интереса наше државе. Србија нам је увек била на првом месту и будућност наших грађана.

Да ли смо озбиљна опозиција у општинском парламенту то ће време да суди, а не Ви Уредниче. Морали смо да истрпимо сва понижења наше партије на локалном нивоу и онда када су поједини одборници били киднаповани или уцењени, или се са њима и њиховим мандатима трговало.  Гласали смо за сва решења која су била у интересу наших грађана и наше општине иако је прогон наших чланова настављен.

Ми никога не мрзимо, Хришћански им све праштамо и не желимо да им се светимо, неко други је за то одговоран, сам Бог зна.

Комунисти су заједно са народом увели самодопринос давне 1967. године, а социјалисти су наставили са даљим спровођењем све до данас. Зато данас сваки грађанин наше општине има пешачку стазу испред своје куће, тврди пут (цесту), водовод, атмосферску и фекалну канализацију, плин и кабловску телевизију. Ово је препознао и наш председник Р. Србије Александар Вучић када је посетио нашу општину и јавно је то похвалио.

Код последњег увођења самодоприноса обишли смо сваку кућу, разговарали смо са људима о настављању самодоприноса и намерама шта све у наредном периоду желимо да урадимо, да се започне изградња луке у Апатину, уреди простор у Слободној зони и да се депонија Напретка пресели на нову локацију, да ћемо зауставити крузере у наш град, да ћемо завршити Велнес програм у Бањи Јунаковић, омогућити нашој Марини да прошири свој програм и понудити зимовнике за многа пловила из западне Европе, да ћемо изградити заобилазницу око Апатина од Апоса до Елбе и на тај начин изместимо камионски саобраћај из главних улица, да ћемо Пригревицу, Сонту и Свилојево повезати на централни канализациони вод, и др. И ако је економска ситуација наших грађана лоша самодопринос је прошао. Дошло је до промене власти и наши грађани су остали без свега горе обећаног и схватили су да од свега тога нема ништа, па је зато  огроман број пензионера, Јасминка, престао да плаћа самодопринос.

До нових избора за Савет Месене заједнице о трошењу средстава Месног самодоприноса одлучивали су Савети Месних зајденица и они су располагали са средствима Месног самодоприноса. Сада о тим средсвима одлучује искључиво скупштине општине Апатин уз прећутну сагласност новоформираних Месних заједница где су сви чланови искључиво чланови СНС. 

Ако неко не види шуму од дрвећа онда ми за то нисмо криви, јер су наши грађани увек имали увида у све како се троше ова средства. До пре 4 године наша општина се налазима међу 5 општина у Србији по великим инфраструктурним улагањима. Данас се налазимо међу 5 последњих општина у Србији по истом критеријуму.

Чињеница је да смо и ми ишли на митинге. У те аутобусе су улазили комунисти и социјалисти, и никоме није прећено да мора да иде јер ће да изгуби посао. Ишли смо да бранимо Србију и да покушамо да зауставимо белосветске хоштаплере и капиталистичке глобалисте да нам униште државу и зато нас не можете упоредити са онима који данас иду на митинге за сендвиче, киселу воду, дневницу или су једносатавно уцењени због радног места да морају бити путник у аутобусу.

Давали смо преко 360 стипендија и сваком свршеном студенту смо омогућавали годину дана волонтерског рада и нико од њих није био уцењен да морају бити чланови СПС.

Пред сваке изборе организовали смо округле столове за све странке. На последњим изборима СНС се није одазвала да присуствује овим трибинама јер су већ годину дана раније имали своју телевизију 025Инфо. Нико није знао чија је то телевизија, које плаћа и сл.

Заборавила си Јасминка да су годину дана пре избора по целој општини висили плакати са сликама др Смиљанића, Бакића, Орлића и Цветићанина као да смо последњи лопови и криминалци. Питам те Уредниче, какве би ми сада требали да направимо плакате са ликовима Шкрбића, Кораћке, Петровићке и Милојевића!? Наравно да то нама не пада на памет да чинимо. И жалосно је што нашу општину не воде наши руководиоци суграђани, него повереници СНС из других градова и места, који су вероватно први пут дошли у Апатин када су добили задатак да управљају нашим градом.

Све ово нисам написао да бих некога вређао, да бих некога прозивао јер ми се сви јако добро познајемо. У овом граду живим и радим пуних 50 година и за 40 година рада у просвети радио сам са младим људима и то су сада одрасли људи и огромна већина зна ко сам ја. 20 година сам био заменик нашем председнику др Живораду Смиљанићу у скупштини општине, председник СО и потпредседник. У спорту сам радио више од 20 година и поносан сам на спортски музеј који смо сви заједно направили, и на сва Културно-уметничка друштва која и данас раде, а ми смо их заједно формирали.

Жеља ми је да се коначно српски народ почне трезнити и да почнемо да љубимо једни друге као сами себе јер је то велика Хришћанска врлина.

 

Председник одборничке групе СПС

Миодраг Бакић

ОДРЖАНА ЈЕ 33. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АПАТИН – 12.09.2019. ГОДИНЕ

Свима је добро познато да се седнице скупштине наше општине не преносе и ако општина за информисање троши преко милион динара и при том финансира десетак медија у Сомбору, Бачком Брестовцу, Новом Саду и Апатину.

Извештавање ових медија са скупштина су веома штури и у функцији локалне власти. У општини влада медијски мрак.

Пре усвајања дневног реда скупштине, одборничка група СПС тражила је образложење зашто није стављена на дневни ред иницијатива преко 2000 потписаних грађана о трајном обележавању лика и дела др Живорада Смиљанића.

Овај захтев скупштини је упућен у марту месецу ове године. Од тада је прошло 6 месеци, а да се нико из општине није удостојио да узме у разматрање ове иницијативе.

На 32. седници обавештени смо да ће на наредној седници да се размтра овај захтев, пошто ће се у међувремену поједини чланови комисије за давање имена улица променити и да ћемо добити писмени одговор.

Наш писмени приговор није усвојен уз напомену да чемо добити писмени одговор. Сачекаћемо 15 дана и уколико не добијемо писмени одговор тужићемо општину суду за ћутање администрације. Питамо актуелну власт да ли је др Живорад Смиљанић заслужио да се овако некоректно односимо према њему, човеку који је пет мандата водио нашу општину. Приликом посете председника Р. Србије Александра Вучића општини Апатин изјавио је да је претходна власт наше општине добро радила и да је решила већину комуналних проблема за разлику од других општина у Западно-бачком округу.

Финансијски извештај за 2019. годину за период јануар-јуни показује колико је наша општина заустављена у развоју. За непуне 4 године се није догодила ни једна капитална инвестиција.

Савети Месних заједница раде онако како су и формирани.

За овај период прикупљено је финансијских средстава месног самодоприноса од 1% око 27.000.000 динара, а од 3% око 50.000.000 динара. Сваки нормалан човек може да примети да се ту нешто не слаже. По рачуници требало је да се прикупи од 3% око 80.000.000 динара. Изгубили смо око 30.000.000 динара јер је велики број пензионера (85%) престало да плаћа овај самодопринос јер нису задовољни како ова локална власт троши ова средства. Не може се све изградити из самодоприноса, али су ова финансијска средства била увек основа за прикупљање нових финансијских средстава из разних фондова покрајине и републике и подизање наменских кредита.

Из биџета Општине Апатин потрошено је око 50.000.000 динара за запошљавање радника преко агенције из Задруге Машинац. Нико нема увида ко се и како финансира, ти спискови нису доступни никоме. Ти запослени људи се виде по митинзима, а не на радним местима и наравно обавезно су чланови СНСа са плаћањем личне високе месечне чланарине.

За 4 године у општини Апатин готово да није отворено ни једно радно место. Огроман број грађана наше општине је напустио своја огњишта и потражио посао ван државе. Зато имамо само 10% незапослених.

Наша земља је на путу ка чланству у ЕУ, зато до краја ове године све локалне самоуправе морају да доведу у ред катастар свих улица у насељеним местима. Свака улица мора да добије име и број, а да то грађане неће ништа коштати. На дневном реду у том смислу биле су само промене у Блоку 112. Шта је са осталим улицама, Рибарска, Железничка, Нова, Средња, Западна, Источна, итд. Нашу локалну управу то не занима и ако постоји иницијатива грађана за промене имена неких улица. Прикупљен је велики број потписа грађана да се Рибарској улици да ново име „Бубало Драган“ , иначе наш апатинац погинуо у ратовима у Словенији. И после годину дана из наше општине се нико није удостојио да понуди било какав одговор.

Савез бораца, Резервне старешине наше општине и млади социјалисти поднели су општини иницијативу да се на спортској хали ОШ Жарко Зрењанин постави спомен плоча покојном Вејин Радомиру, погинулом на Кошарама, иначе великом спортисти. До сада се нико ни поводом овога није огласио из наше општине.

Напомињемо да су за ове прелоге дали сагласност и породице погинулих наших суграђана.

За ову  бруку сигурно не зна наш председник државе Александар Вучић, тим пре што је он лично отворио споменик погинулом војнику на Кошарама у селу Дебељача у Банату.

Очигледно да се под хитно мора формирати нова комисија за давање назива улицама и других знамења од стручних и компететних људи пре свега од историчара, јавних и културних личности.

У скупштини општине одавно седе људи из СНС који су у сукобу интереса, зато је престао мандат Милани Срдић, а на пример одборница Куриџа Маја, вд директор Слободне зоне и даље је одборник. Све је дозвољено, како се формирала власт, тако се и ради. Поново се мења одлука о коришћењу јавних површина у нашој општини. Одборничка група СПСа указивала је да су те таксе изузетно високе, али се то није уважило. Сада се та одлука мења, јер је исказано велико незадовољство грађана,а и приближавају се избори. Остала је одлука да се и даље плаћа такса за коришћење летњих башти и у зимском периоду што свакако нема никакве логике.

Одборници су разрешили Наду Здравковић за члана Комисије за спорт, кутуру и образовање јер не долази на састанке.

Да ли се неко од оборника запитао зашто је и на какав начин смењена Нада Здравковић са места директора школе. На расписани конкурс за директора ОШ Жарко Зрењанин јавила се једино Нада Здравковић иначе дугогодишњи успешни директор. Уз апсолутну подршку школе, школки одбор у коме има и чланова СНСа изабрао је за директора школе. Наравно, тада наступа главни повереник СНС за нашу општину Ђаковић из Оџака који све то стопира, јер поменуту личност наравно неће именовати министар просвете. Поменути повереник је својим кадровањем по нашој општини доста породица оставио без финансијских средстава за живот.

О изборима директора школа у Пригревици и Свилојеву неки други пут.

Било би добро да ова власт одобри преносе ових скупштина, онда не би морали на овај начин да обавештавамо јавност о раду и одлукама скупштине.

 

Одборничка група СПС Апатин

Умро је Балог Јосип, први учитељ ромске националности у Апатину

У недељу, 21. Јула 2019. Године, у својој 73. Години умро је Балог Јосип.

Роми у Апатину живе више од 200 година. У историјским записима стоји да су се наши Роми доселили из Румуније. У њиховом говору има много румунских речи. По завршетку другог светског ратам, Роми у Апатину су се изјаснили да су Румуни. Министарство просвете Р. Србије поставило је шест учитеља који су завршили учитељску школу на румуском језику. Формирана су одељења ромске деце и почела је настава на румунском језику.

Након три месеца рада у насељу рома дошло је до општег протеста родитеља због језика на коме предавали учитељи, јер је тај језик био стран за њихову децу.министарство је уважило њихов захтев и настава је била организована на Српском језику. Од шест учитеља ромске националности у Апатину су остала само два учитеља, нама добро познати учитељи, чика Ђока Ћурчин и Виорика Флашковац.

Све до шездесетих година прошлог века, деца ромске националности су похађала наставу у посеним одељењима у школској згради у улици Жарка Зрењанина, а од петог разреда били су распореживани у редовна одељења ОШ Раде Кончар.

Наша општина је стипендирала првог ученика ромске националности Балог Јосипа, који је похађао учитељску школу у Сомбору.

Балог Јосип се запослио као учитељ у ОШ „Раде Кончар“ 1969. године, од тада почиње нови приступ образовању ромске деце. У насељу рома се отвара дечији вртић где деца од три године уче српски језик и припремају се за полазак у школу. Школске 1970/71. године,деца ромске националности похађала су наставу од првог до осмог разреда, ишли су у своја посебна одељења. На тај начин створени су услову заз бољу организацију рада, деци је обезбеђен бесплатан превоз у школе, бесплатна ужина, бесплатни уџбеници и остала опрема.

Деца ромске националности похађала су наставу из појединих предмета заједно са осталом децом.

Оваквим радом омогућили смо деци одличне услове за рад и тада је завршавало пколу око 98% ученика.

Балог Јосип је дао велики допринос за образовање Рома. Његова деца су завршила средњу школу, а око 38% деце ромске националности завршавало је техничку школу и занате, па су данас добри мајстори.

У генерацијама ромске деце имали смо деце-ученике носиоце „Вукове дипломе“, учествовали су на разним такмичењима.

Балог одлази из наше срединеи његова смрт нас је потстакла да кажемо све ово, јер то заслужују наши Роми у Апатину.

На испраћају колеге Балог Јосипа, окупило се око стотињак грађана. Били су веома тужни и разочарани због амбијента како сада изгледа католичко гробље.. сами су морали да покрче пут од шибља до капеле. То је велика срамота за ову власт, за овај град и месну заједницу у Апатину.

На схрани господина Турског, ветеринара, 2004. године, морали су грађани и пријатељи да покрче пут до његовегробнице. Од 2004-2014. године, општина Апатин је преко месне заједнице Апатин запослила три радника који су одржавали искључиво то гробље и његову околину. У заједници са католичком црквом, локална власт отворила је капелу на католичком гробљу и нљ тљј нљчин смо омогућили грађанима католичке и ромске националности једнаке услове за сахрањивање као на осталим гробљима у општини Апатин.

Данас се не зна ко треба да одржава ово гробље. Ова власт је и формално укинула месне заједнице.  За последње четири године, напредњачка власт је много манипулисала са грађанима ромске националности. Скупштинском одлуком су формирали месну заједницу у ромском насељу, иако је на референдуму донета одлука о формирању ове месне заједнице, она и данас није формирана и непостоји.

У насељу Рома грађани су својим потписима тражили од општине Апатин да им дозволи постављање спомен-плоче на Дому културе у насељу Рома у знак захвалности др Живораду Смиљанићу за све што је учинио за ромско насеље и зато што је ромско насеље проглашено у Декади Рома за најуређеније насеље у Европи.  Верујемо да ће њихова месна зајеница то и урадити.

Прича је тужна јер је смрт нашег Балог Јосипа требала да нас подсети на све ове догађаје и покрене акцију урежења овог гробља и стварању бољих услова за образовање ромске деце.

ОО СПС Апатин обележио 29 година постојања Социјалистичке партије Србије

17.07.2019.године Социјалистичка партија Србије обележава 29 година од оснивања партије. Тим поводом ОО СПС Апатин организовао је свечану седницу и коктел за чланове и осниваче Општинског одбора, делегацију Покрајинског одбора, госте представнике ДСа и НСПа. Пре тога делегација ОО СПС Апатин обишла је гроб др Живорада Смиљанића, једног од оснивача Социјалистичке партије Србије и најзаслужнијег за најбоље резултате СПСа у општини Апатин. 

 

In memoriaм – др Ђурађ Беоковић

На опроштају од др Ђурађа Беоковића, опроштајно писмо прочитао је вд председника ОО СПС Апатин Милош Ђерић.

Поштована породицо и родбино, уважени пријатељи

Имам тешку али часну дужност да у тужном часу испред Општинског одбора Социјалистичке партије Србије Апатина прозборим и обновим сећања о богатој и садржајној биографији и летопису нашег друга и пријатеља Беоковић Ђурађа, нашег Ђуке како смо га ми његови саборци , сарадници и познаници од миља и милоште и звали и знали.

Др Беоковић Родђен је 03.јенуара. 1948 године у личком селу Мекињару од оца Милоша и мајке Радојке. Основну школу и гимназију завршио је у Апатину, Медицински факултет у Новом Саду , а специјализацију гинекологије у Београду.

За свога радног века у Дому здравља у Апатин и Бањи „Јунаковић“ као један у плејади врсних апатинских лекара , оставио је неизбрисив траг великана медицинара. Баш као што је хуманиста, друштвено-политички радник и актициста, социјалиста и левичар и одборник Скупштине општине Апатин у три мандата оставио деловање, трајање и присуство кроз огроман доприснос истинском захтеву друштва, од човека за човека. Посебно и са поносом је истицао да је члан Савеза комуниста Југославије постао 1966. године као ученик четвртог разреда гиманазије, члан Социјалистичке партије Србије 1990. године као један од њених првих чланова.

Све што је као човек , лекар – гинеколог , друштвено – политички и друштвени радник и одборник обављао је одговорно и савесно и са видиљивим резултатима. И нема ниједног од тих задужена која није са успехон обављао , и да није био поштован и уважаван од своје партије и њеног чланства. И кад је болест озбиљно узимала маха, кад је место одборника и члана Општинског одбора било празно због његовог оправданог одсуствовања , увек смо сматрали да је стално био присутан међу нама.

Др Беоковић Ђурађ био је свестрана личност, а пре свега човек са широком душом, културом и знањем. Био је човек за кога је сваком од нас била част да буде његов пријатељ или сарадник. Био је скроман човек, није желео функције иако су му нуђене, био је свој и надасве правичан, максимално посвећен струци.

Поштовани скупе,

Др Беоковић Ђурађ није физички међу нама, отиша је путем ка коме се сви крећемо, али остао је у делу , у животу и сећању нас посебно у Социјалистичкој партији Србије.

Човек који је своје идеале, друштву , Апатину и своју партију дао себе завршио је частан, достојанствен и напоран животни пут.

Породица Беоковић , општина Апатин и социјалисти посебно треба да буду поносни што су га имали, јер је био човек кога би савака породица и средина желела да има као свога.

Нека му је вечна хвала и слава!