У неде
љу, 21. Јула 2019. Године, у својој 73. Години умро је Балог Јосип.
Роми у Апатину живе више од 200 година. У историјским записима стоји да су се наши Роми доселили из Румуније. У њиховом говору има много румунских речи. По завршетку другог светског ратам, Роми у Апатину су се изјаснили да су Румуни. Министарство просвете Р. Србије поставило је шест учитеља који су завршили учитељску школу на румуском језику. Формирана су одељења ромске деце и почела је настава на румунском језику.
Након три месеца рада у насељу рома дошло је до општег протеста родитеља због језика на коме предавали учитељи, јер је тај језик био стран за њихову децу.министарство је уважило њихов захтев и настава је била организована на Српском језику. Од шест учитеља ромске националности у Апатину су остала само два учитеља, нама добро познати учитељи, чика Ђока Ћурчин и Виорика Флашковац.
Све до шездесетих година прошлог века, деца ромске националности су похађала наставу у посеним одељењима у школској згради у улици Жарка Зрењанина, а од петог разреда били су распореживани у редовна одељења ОШ Раде Кончар.
Наша општина је стипендирала првог ученика ромске националности Балог Јосипа, који је похађао учитељску школу у Сомбору.
Балог Јосип се запослио као учитељ у ОШ „Раде Кончар“ 1969. године, од тада почиње нови приступ образовању ромске деце. У насељу рома се отвара дечији вртић где деца од три године уче српски језик и припремају се за полазак у школу. Школске 1970/71. године,деца ромске националности похађала су наставу од првог до осмог разреда, ишли су у своја посебна одељења. На тај начин створени су услову заз бољу организацију рада, деци је обезбеђен бесплатан превоз у школе, бесплатна ужина, бесплатни уџбеници и остала опрема.
Деца ромске националности похађала су наставу из појединих предмета заједно са осталом децом.
Оваквим радом омогућили смо деци одличне услове за рад и тада је завршавало пколу око 98% ученика.
Балог Јосип је дао велики допринос за образовање Рома. Његова деца су завршила средњу школу, а око 38% деце ромске националности завршавало је техничку школу и занате, па су данас добри мајстори.
У генерацијама ромске деце имали смо деце-ученике носиоце „Вукове дипломе“, учествовали су на разним такмичењима.
Балог одлази из наше срединеи његова смрт нас је потстакла да кажемо све ово, јер то заслужују наши Роми у Апатину.
На испраћају колеге Балог Јосипа, окупило се око стотињак грађана. Били су веома тужни и разочарани због амбијента како сада изгледа католичко гробље.. сами су морали да покрче пут од шибља до капеле. То је велика срамота за ову власт, за овај град и месну заједницу у Апатину.
На схрани господина Турског, ветеринара, 2004. године, морали су грађани и пријатељи да покрче пут до његовегробнице. Од 2004-2014. године, општина Апатин је преко месне заједнице Апатин запослила три радника који су одржавали искључиво то гробље и његову околину. У заједници са католичком црквом, локална власт отворила је капелу на католичком гробљу и нљ тљј нљчин смо омогућили грађанима католичке и ромске националности једнаке услове за сахрањивање као на осталим гробљима у општини Апатин.
Данас се не зна ко треба да одржава ово гробље. Ова власт је и формално укинула месне заједнице. За последње четири године, напредњачка власт је много манипулисала са грађанима ромске националности. Скупштинском одлуком су формирали месну заједницу у ромском насељу, иако је на референдуму донета одлука о формирању ове месне заједнице, она и данас није формирана и непостоји.
У насељу Рома грађани су својим потписима тражили од општине Апатин да им дозволи постављање спомен-плоче на Дому културе у насељу Рома у знак захвалности др Живораду Смиљанићу за све што је учинио за ромско насеље и зато што је ромско насеље проглашено у Декади Рома за најуређеније насеље у Европи. Верујемо да ће њихова месна зајеница то и урадити.
Прича је тужна јер је смрт нашег Балог Јосипа требала да нас подсети на све ове догађаје и покрене акцију урежења овог гробља и стварању бољих услова за образовање ромске деце.
