Стари Грци су у време олимпијских игара прекидали сва непријатељства и све ратове. Очигледно да ми ту лекцију нисмо научили.
У предвечерје новогодишњих и божићних празника у српским парламентима, Београду, Бањалуци и на Цетињу туча – не могу Срби да се сложе. На помолу је нови рат између Ирана, Америке и Израела, у Аустралији букте пожари, увек неки атентати, убиства, и ништа добро.
За 5 месеци нас очекују избори на свим нивоима. Стара, нова власт се стално оптужују о изборним правилима. Истина је што каже наш председник Александар Вучић да ће избори да се организују по ДОСовским законима. Истина је да је СНС превазишла свог учитеља, значи да је учитељ био добар. Највећи камен спотицања за организацију избора је изборни закон из 2011. године по коме на пропорционалном систему избора мандат одборника и посланика припада појединцу , а не странци, тј, партији где су тај мандат и освојили. На овај начин ми имамо изборе и после избора. Од 2016. године до данас око 800 одборника других политичких странака прешли су у СНС и тиме нарушили изборну вољу грађана. Тако да данас у свега 6 општина у Србији на власти није СНС што значи да опет имамо једноумље, а рекли би помешано са малоумљем. Прелазак одборника у друге партије је најуноснији посао, продати свој мандат и обезбедити се за наредне 4 године. Драстичан пример је формирање власти у Апатину 2016. године где су одборник ДС др Бруно Урбановски и одборник СРС др Миодраг Павловић прешли у СНС и на тајначин је формирана скупштинска већина. Тако новоформирана власт наставила је на силеџијски начин да проширује своју одборничку групу преузимањем одборника из СПС.
Коме су потребни овако нерегуларни избори!? Како треба саставити листу за кандидате за одборнике? Ко се неће продати, кога то не могу уценити због деце, породице, посла и сл.? А кандидати треба да буду угледни грађани , пословни, стручни и са огромним искуством. Све то не вреди ако му оно прво недостаје, да ли ће остати доследан и поштовати вољу грађана.
СПС покренула је управо овакву иницијативу да се ово промени у изборном закону и да мандат одборника односно посланика припада странци. Уколико би се уважиле ове промене онда ће изборни услови бири поправљени за више од 50%.
У Енглеском парламенту се приликом гласања за излазак Енглеске из ЕУ један посланик лабуристичке странке дрзнуо се и није гласао за предлог његове посланичке групе. Истог тренутка морао је да се удаљи са иначе свог посланичког места и да заузме место у ћошку парламента са посебним праћењем његовог даљег изјашњавања. Таквом посланику се забрањује доживотно бављење политиком.
Само у Србији постоје оваква изборна правила. Примењујући законе из ЕУ одавно би великом броју наших одборника и посланика било забрањено да се баве политиком. Било би нормално да грађани гласају за поједине политичке опције на основу понуђених програма.
Ангела Меркел је у преговорима са Зеленима покушала да направи коалицију. Могла је да им да сва министарска места, то није вредело ништа. Зелени су тражили да уђу у власт уколико се оствари њихов програм да се за 4 године затворе 4 нуклеарке. Наравно то она није могла да прихвати јер то не одговара крупном капиталу у Немачкој.
Наше будуће коалиције морале би да се заснивају на заједничким програмским опредељенима, а не на томе како ћемо поделити руководећа радна места. На локалним узборима грађани су увек гласали за људе који су обећавали да могу нешто да ураде. На републичком нивоу 2016. године СНС у Апатину је освојила око 17 хиљада гласова, а на локалном нивоу око 5 хиљада гласова, то је три пута мање него на републичком нивоу. СПС је на локлном нивоу 5200 гласова, а на републичком 3860 гласова. Ови подаци нам указују да локалну власт треба да воде људи који су препознатљиви у средини и који могу да дају допринос развоју њихове општине.
Шеф одборниче групе СПС
Миодраг Бакић
