Драги наш мили друже,
Вест о твојој прераној смрти све нас је дубоко портесла јер си био у напону великог стваралаштва као да ћеш живети вечно.
Наш Зоран рођен је 1969. Године у сиромашној породици од оца Адама и мајке Ане. Тада је Ромско насеље лечило велике ране од поплава која их је задесила 1965. Године. Те тешке године дале су нови елан за стварањем бољег и богатијег друштва. Зоран је припадао генерацији која је прва прошла кроз основно школовање и од тада па до данас сва друга деца су схватила да само образовани могу да стварају бољи живот. Стално је маштао да може више и боље. То га је стално покретало напред и као такав постао је лидер у свом насељу без избора. Ми смо г ау шали звали кнезом јер је о свему и свакоме бринуо.
Сиромаштво наших Рома везало их је за идеју социјалне правде која је вечна као и цело човечанство.
Велики број Рома је био запослен и радио и стварао нову вредност. Рушењем старих сооцијалистичких вредности највише се одразило на положај Рома. Зоран је често водио дуге разговоре самном како да се унапреди живот Рома. Изградња водовода, атмосферске канализације и путева, обданишта, дома културе, игралишта, велики број купатила, расфете насеља, дело је заједничког рада локалне самоуправе и грађана ромског насеља. Зоран је био велики весељак и знао је да Роми уз игру и песму превазилазез сваку тугу и у исто време се радују. Незаборавне су Ромске ноћи које је он организовао, а показивао је велику жељу да оживе Ромски тамбураши који су увесељавали апатинце.
Кроз декаду Рома, ромско насеље и њихове активностио, кандидовали су их за престижну европску награду. У Будимпешти 2012. Године Ромско насеље у Апатину проглашено је за најлепше ромско насеље у Европи. Због таквих резултата Зоран је изабран за одборника у скупштини општине Апатин. Зоран је постао први Ром који је постао одборник у скупштини општине Апатин. Реч „Ром“ кад се преведе на наш језик значи човек. Зоран је био добар човек. У овим ружним временима кад су претње, уцене и подмићивања постали метод за придобијање одборника, Зорану су претили, уцењивали га децом, покушали великим парама да га подмите, да промене одборничку групу. За разлику од многих других Зорана нису могли ни уплашити, ни уценити, ни купити. Остао је до краја живота тврди социјалиста за шта смо му ми његови другови јако захвални јер је показао како се може свим искушењима одолети ако си снажна личност.
Зоран је у својој породици са женом Јеленом изродио сина Леонарда и две ћерке Данијелу и Силвију. Породица је за њега била свето место и око њега су се сви окупљали, не само његова деца већ и ужа и шира родбина. Посебно је био поносан на своју ћерку Данијелу која је била међу првим вуковцима у насељу Рома.
Зоране ти си пре свега био велики човек, друг и пријатељ. Увек расположен за шалу и за рад. Твоја породица изгубила је супруга, оца и пре свега велики ослонац који ће им много недостајати.
Драги наш друже, твој одлазак је за нас социјалисте ненадокнадив губитак, јер не видимо како ће у овим тешким временима ромско насеље ићи напред.
Никад није лако када нас напуштају људи са којима делимо овај наш живот, поготово је тешко када оду велики људи какав је био наш друг, брат Зоран. Али ако је за утеху, отишао си у један сигурно праведнији и лепши свет са којег ћеш уверен сам давати ветар у леђа својим ромима који су те до неба волели. Ми смо те искрено поштовали, ценили и волели.
Хвала ти за све што си учинио за свој Ромски народ, за грађане општине Апатин и твоје социјалистичке другове и партију. Нека ти је вечна слава.
